Stana

Prepoznatljivog tela i nevinoga lica, uvek sam mamila poglede momaka ali nisam bila od onih lakih koje se bez mnogo razmišljanja predaju. Tražila sam onog pravog, ali on nije naišao. Možda je to bila moja greška, možda sam bila previše izbirljiva, ali sam se nekako uvek plašila da ću pogrešnog izabrati. Sada kada sam prešla pedesetu, često govorim onu izreku u sebu – ehh da mi je ova pamet i one godine. Možda nisam više u cvetu mladosti, ali složićeš se da i dalje imam privlačno telo a čućeš i moj primamljiv glas. Stana i dalje ima šta da ponudi.